***Tajna***

Capitulo 46


Vreme
je brzo prolazilo.Poslednja dva meseca njegovog zivota bila su
najintenzivnija.Bio je srecan sa svojim novim sinom,za 20 dana ce
ozeniti ljubav svog zivota.Ali,takodje je bio i tuzan:Carolinina bolest
je napredovala gigantskim koracima,a trudnoca je sprecila da ode na
hemoterapiju.

Bilo
je tri posle podne.Proslo je 20 minuta koliko je cekao na vratima
galerije da stignu Roberta i Daniela,gde ce izabrati staklariju sa
liste poklona za vencanje.

Zene...Vole da ih cekaju...Posebno ove dve.

Prelepa
crvenokosa,prisla mu je sa ledja,zatvarujuci mu oci dlanovima.Diego se
osmehnuo osetivsi njene ruke na svojim ocima.Osetio je njen parfem i
jos jace se osmehnuo.

Roberta:Dugo ste me cekali gospodine?
Diego:Da.Da li biste voleli da budete moja pratnja?
Roberta:Bas bih volela.
Diego:Sta je sa Dani?

Roberta:Ne
spominji mi tu devojcicu.Zamenila me je za jedan izlazak u bioskop sa
Miom i Brunom.Mozes li da poverujes?Voli da bude sa barbie.
Diego:Tacno.I Mia voli da bude sa njom.
Roberta:Nesto sto jos uvek ne razumem je kako dopustam da moja devojcica provodi vise vremena sa njom.
Diego:Ne
budi zlocesta,tvoja sestra voli nasu cerku kao da je njena.(obuzima je
oko struka):Sada kada smo sami mozemo da izaberemo poklone,a posle...
Roberta(izazivacki se smeseci):A posle?
Diego(sapucuci joj na uho):Posle mozemo da vodimo ljubav,napokon sami.
Roberta:Svidja mi se ideja.Ali krenimo sada u radnju ili cemo zakasniti.
Diego:Imas pravo,hajdemo.

Krenuli su u radnju drzeci se za ruke.

Sladoled
sa jagodom i cokoladom bio je u u zlatnom omotu.Izasla je
polako,oprezno.Dva njena blaga spavala su na zadnjem sedistu
automobila.Nije ih krivila.Bilo je 20:30 i oni su se umorili od trcanja
i igranja,a zatim su uzivali u gledanju filma u bioskopu.

Dosla je do kuce i pokucala na vrata.Diego je izasao na vrata da bi uzeo svoju cerku.Priblizio se automobilu da bi uzeo Dani.

Diego:Kako se ponasala?
Mia:Bozanstveno kao i uvek.Prava je dama.
Diego:Da te Roberta cuje.
Mia:Ta zena ne zna nista o klasi,ali mogu ti reci da me iznenadila svojom vencanicom.

Diego
se emotivno nasmejao.Nije mogao da doceka da je vidi u haljini u kojoj
ce se zauvek ujediniti sa njim,ili jos bolje nije mogao da ceka da je vidi bez haljine.

Mia(prekida ga u razmisljanju):Byyyyyyy...o cemu razmisljas?(reagujuci):Ti si jedan degenerik Diego.Idem.
Diego:Neces svratiti?
Mia:Ne,hvala.Zelim da stignem ranije kuci da bi vecerala sa mojim macanom.
Diego(poljubi je):Ok.Vozi pazljivo i cuvaj mi sestrica.
Mia(smeseci se pogleda Bruna):Hocu.
Diego:Pozovi kad stignes.
Mia:Ok.

Mia je usla u auto.diego je stajao na vratima sa dani sve dok ih nije izgubio iz vida

Capitulo 47


Taj dugo ocekivani dan je stigao.Bila je jedna predivna subota,sa spektakularnim suncem i toplom klimom.U 12 sati gosti su se vec poceli okupljati u crkvi.

Uznemiren,nervozan i uzbudjen,cekao je dolazak svoje voljene.Uprkos cinjenici da je juce popodne postala njegova supruga pred zakonom,na jednom maloj gradjanskoj ceremoniji,iako je bio legalno ozenjen,ipak je bio nervozan.

Tomas i Lujan su bili kumovi i zajedno sa njim su cekali u crkvi.
Diego(nervozan):Zasto je jos nema?
Lujan:Opusti se,dobices ono sto zelis,to je normalno.
Tomas(saleci se):Mozda se predomislila.
Diego(jos nervoznije):Hvala ti Tomase,pravi si drug.
Lujan:Opusti se,doci ce.Ne verujem da zeli da propusti onakvu zurku(udarajuci rukom Tomasa).
Diego:Ne znam sta me vise brine,sto smo vas izabrali kao kumove za vencanje ili sto smo vas izabrali za kumove nase cerke.
Tomas:Polako bro,doci ce.

Zvuk muzike najavio je trenutak koji je toliko zeleo.Mlada je stigla.

Njeno lice bilo je nasmejano,dok je hodala ka oltaru vodnjena rukom svog oca.Bila je prelepa,kao san.Savrsena.Bela haljina je cinila andjelom,osmeh je topio dusu,njene oci su sijale srecom.Bila je najlepsa mlada u univerzumu,i od danas ce biti samo njegova.

Priblizili su mu se.Martin mu je predao svoju cerku siroko se osmehujuci,i zauzeo svoje mesto pored Mabel.

Njihovi pogledi su se spojili.Odrazavali su njihovu ljubav bez reci.Iako su pokusali,nisu uspeli,osecanje koje ih je spajalo,govorilo je njihovim ocima umesto njih.

Ceremonija se pretvorila u lavinu osecanja.Oni nisu bili jednini koji su uzivali u tom tako dugo ocekivanom i prizeljkivanom momentu koji su sanjali godinama.Njihovi roditelji,rodjaci,prijatelji,a posebno njihova cerka,uzivali su gledajuci scenu u kojoj se njihovi zivoti zauvek spajaju u jedan.Bili su zajedno i niko i nista nije moglo da ih odvoji.

Nakon sto su rekli "da" koje ih je zauvek ujedinilo,Roberta nije mogla da zadrzi suze.Napokon je bila udata za coveka svog zivota,za oca svoje cerke.Diego joj je nezno obrisao suze,da bi joj potom dao jedan nezan poljubac.

Jedna kuca nasred polja,bilo je mesto predvidjeno za parti.Vrtovi su bili uredjeni lepim cvetnim aranzmanima u beloj i pastelnoj boji.

Beli stolnjaci i beli namestaj bili su ukombinovani sa modernim detaljima.

Predivno crveno cvece bilo je na stolovima,predstavljajuci kontrast belim stolnjacima.
Drvece,biljke i prelepi prirodni pejzaz,sa vise od 100 gostiju bio je svedok najsrecnijeg dana u njihovom zivotu.

Na nekoliko metara od njih,bio je orkestar koji je svirao veselu muziku.A sa njihove druge strane bio je podijum za ples predvidjen za goste.

Na desnoj strani stolova,u prvoj sobi u kuci bila je velika kuhinja iz koje su se osecali neodoljivi mirisi ukusnih specijaliteta.

Gosti su poceli da dolaze,zadivljeni lepotom ovog mesta.

Prisao im je,pruzio ruku,osmehujuci se svim osobama koje su mu zelele srecu.

Svi su se poceli kretati ka svojim mestima uzivajuci u ukusnim specijalitetima.

Diego(grleci Robertu):Srecna?
Roberta(osmehujuci mu se):Veoma.A ti?
Diego:Ja sam najsrecniji covek u univerzumu.Ne mogu da verujem da si moja supruga.Osecam nesto tako jako da ne mogu da objasnim.
Roberta(milujuci mu usne):Znam,zato sto se meni desava isto.Diego volim te vise od sopstvenog zivota i zelim da budem sa tobom zauvek.Zelim svakog jutra da se budim pored tebe,zelim da oformim porodicu sa tobom i nasom cerkom,tvojim sinom i...
Diego:I?
Roberta(osmehujuci mu se):I sa svom decom koju cemo imati.
Diego(smeseci se):Ne mogu da cekam da napunim kucu decom sa tobom.Volim te.
Roberta:I ja tebe volim.
Poljubac nezan i sladak zapecatio je njihova obecanja o zajednickom zivotu,zivotu koji ce maksimalno ziveti,uzivati u svakom sekundu do poslednjeg,i voleti se kao prvi put kad su bili zajedno.

Dok su svi gosti uzivali u zabavi,jedan par se odvojio kod fontane koja je bila na ulazu u kucu.

Miguel(grleci Miu):Ne mogu da verujem da su se Roberta i Diego vencali.
Mia:Ni ja.Tako sam srecna sto vidim da je moja sestra dobro i sto je sa ljubavi svog zivota.Ja sam znala da je Roberta ziva.
Miguel(sa nevericom):Mia...
Mia:Ozbiljna sam.Nesto iznutra mi je govorilo da je moja sist ziva,zato nisam zelela da se Diego ozeni sa Caro.
Miguel:Caro?Do pre nekoliko meseci bila je kuja koja je zelela da ti ukrade Danino srce,a sada je Caro.
Mia:Nisam imala nista protiv nje.Znala sam da voli Diega i da voli Dani,ali to je pretilo da ona uzme sve sto pripada mojoj sestri,a ona nije bila tu da to brani.
Miguel(saleci se):Onda si ti bila ta koja je trebala da brani.
Mia(uvredjena):Iako se rugas,tako je.Morala sam da branim zeta i moju princezu,i da ih zastitim,da budu dobro kad se Roberta vrati.
Miguel:Luda si,ali ja te volim.
Mia:Ja tebe volim vise(strasno ga ljubeci).

Neko ko ih je primetio,priblizio im se.

Miguel(osmehujuci se):Izgleda da imamo drustvo.(uzima Bruna u narucje).
Mia(milujuci obraz svog sina):Bas dobro sto si ovde.Imam nesto vazno da ti kazem.

Za to vreme...

Svi su plesali na podijumu.Roberta se zabavljala plesuci salsu sa sa Giovannijem,dok je Diego plesao sa svojim blagom.

Dani:Tatice.
Diego:Reci blago.
Dani:Zasto moram da ostanem u kuci tetka Miee?
Diego:Zato sto tvoja mama i ja necemo spavati kod kuce.
Dani:A zasto necete spavati kod kuce?
Diego:Zato sto sutra ustajemo veoma rano da bismo otisli na medeni mesec i ne mozemo da te ostavimo samu kod kuce.Osim toga ti obozavas da budes u kuci tvojih rodjaka,a i bice to samo na nedelju dana.
Dani:A zasto ne mogu da idem sa vama?
Diego:Zato sto je to nas medeni mesec.
Dani:Pa sta?Sta se to radi na medenom mesecu pa ja ne mogu sa vama?
Diego(nervozan):Nista.Medeni mesec je za mladence,da bi oni bili sami i...
Dani(tuzna):Mislila sam da smo sada jedna porodica.A porodice se ne razdvajaju,zar ne?

To lice...Kad je napravila to lice,on se sludeo.Bio je spreman da preda ceo svoj zivot samo da ne gleda to lice.

Diego(grleci je):Ne budi tuzna princezo.Obecavam da cemo ti doneti mnogo poklona.
Dani(ozbiljna):Dobro,hvala.Izvini me,idem da se igram sa Franciscom i Brunom.
Dani se udaljila od Diega,koji je gledao kako se udaljava,sa dusom u milion komada.

Nazad kod Mie i Miguela...

Miguel:Wow,zvuci jako dobro.
Mia:Da.Sta kazes?Svidja ti se ideja da idemo u Italiju?
Miguel:Naravno.Osim toga umires da vidis tvoju mamu,zar ne?
Mia:Da.I odusevljena sam sto nas je pozvala,znam da je zabrinuta za njeno vencanje,i da bi volela da sam pored nje dok traju pripreme,ali sa njenim dizajnima stvarno ne znam.Sest meseci je mnogo.
Miguel:Mia,znas da mogu uzeti to vreme potpuno mirno.Diego i ja imamo granu proizvodnje u Italiji,i to bi bilo dobro videti izbliza.Osim toga sest meseci i nije mnogo vremena,i tvojoj mami je potreba pomoc oko tog projekta,osim toga ti umires da joj pomognes.Ali ono sto te zaista brine je tvoj tata,zar ne?
Mia:Da,tako je.Dani je dobro,sada ima Robertu i Diega.Ali moj tata ce biti veoma tuzan i...
Miguel(stavi joj prst na usne):Shhh.Smiri se.On ce razumeti.
Mia(osmehujuci se):Imas pravo.Sutra cu razgovarati sa njim.

Bilo je sedam posle podne, i svi gosti su i dalje uzivali u zurci.Iskoristivsi priliku da se odvoji od ostalih,priblizila se cerci i cvrsto je zagrlila.Oprostivsi se od nje,osetila je tugu,i iako je pokusavala to da izbegne,sve do dolaska u hotel nije prestajala da misli o njoj.

Roberta(grleci Diega):Bice ona dobro.To je samo jedna nedelja.
Diego:Znam.Nikad se nisam toliko odvajao od nje.
Roberta(tuzno uzdisuci):Znam.Ali ovo je nas medeni mesec,samo jedna nedelja.

Stigli su u spektakularan hotel,u blizini aerodroma,jer je u 7 trebalo da imaju let za Kanadu.To je bilo mesto za njihov medeni mesec.Mesto na kom su pre nekoliko godina uzivali zajedno sa drustvom iz skole,i gde su doziveli tako poseban poljubac.

Roberta je posmetrala to mesto odusevljeno.

Roberta:Neverovatno je.
Diego(grleci je):Drago mi je da ti se svidja.I nadam se da si videla nasu sobu.
Roberta:Poslednje sto zelim je da gledam sobu.Zelim samo da vodim ljubav sa tobom.

Diego se nevaljalo nasmejao,uzeo je za ruku,priblizio se dugmadima koja su ga izazivla i poveo je ka sobi.
Dosli su do ulaza usobu.

Diego(pokazujuci na dugmad):Molim te.Mnogo ti hvala.
Dugmad:Hvala vama.Uzivajte u svom boravku i svojoj sreci.
RyD:Hvala.

Diego(obuhvatajuci Robertu):A sada...
Roberta:A sada sta?
Diego se nasmejao i uzeo je u ruke kao sto to rade mladenci.
Otvorio je vrata desnom nogom,i sa svojom suprugom u rukama,usao u sobu.

Roberta:Wow...Predivna je.
Diego:Pogledaj taj krevet,izgleda da je veoma jak.
Roberta(nevaljalo se smeseci):Videcemo da li ce da izdrzi.

Diego je obuhvatio,zatvarajuci vrata levom nogom.

Diego:Napokon sami.
Roberta:Poljubi me.

Diego je strasno poljubi,povecavajuci hemiju i budeci strast koju su osecali.

Capitulo 48

Prvi deo epizode sam preskocila zbog odredjenih detalja.

Bilo je 4:30 ujutro,a oni su vec bili obuceni.

Diego je razgovarao telefonom,dok je Roberta spremala kofer.

Roberta:Spreman?
Diego:Sve je spremno.Vec sam sve obavestio,tako da je sve spremno.Za jedan sat polazimo da bismo stigli na aerodrom.
Roberta:Jesi li zvao aerodrom?
Diego:Naravno da jesam.(grleci je):Nemoj da brines,sve je spremno.Samo hvali...
Roberta(smeseci se):Iznenadjenje.Hvala.
Diego:Hvala?
Roberta:Za ono sto si upravo uradio.
Diego(prelazeci prstom preko usana svoje voljene):Shhh,nemoj da mi se zahvaljujes zbog toga.Bolje me poljubi.

Roberta mu se nezno nasmejala,a zatim ga strastveno poljubila.

Diego:Bolje je da krenemo ili cu sad voditi ljubav sa tobom,bas ovde.
Roberta:Bolje da krenemo,da ne zakasnimo.

Capitulo 49

Otvorio je vrata sobe.Posmatrao je nekoliko sekundi.Bila je savrsena:njene oci,njen nos,njena kosa...sva je bila savrsena.Priblizio se i pomilovao njen obraz nezno.

Otvorila je oci i zbunjeno pogledala ispred sebe.Mora da je bila iluzija,san...da,sigurno je sanjala.Ali osetila je njegovu ruku kako je miluje,razumela je,nije bio san,bila je stvarnost.Ali kako?

Tri sata kasnije,u avionu se nalazio upravo vencani par.

Diego(ljubeci je u obraz):Znas,ne vidim vreme kad ce se svetla iskljuciti.
Roberta:Ti si lud.
Diego:Smiri se ljubavi.Nisam mislio da vodimo ljubav na nasim sedistima.Za to sluze kupatila.
Roberta(udara ga):Diego!
Diego:Sta mislis da podarimo Dani drugog brata?
Roberta:Prestani monstrume.

*****:Sta ti je?
Roberta(grleci Diega):Nista princezo,tvoj tata pokusava da bude zabavan.
Dani:Cudno od tebe tata.
Diego:Hvala za misljenje koje imas o meni.
Dani(nasmejano ga grleci):Hvala sto ste me pozvali.
Roberta:Ne zahvaljuj mi se nebo moje.
Diego:Mi smo jedna porodica.

Dani se nasmejala dok se topila u zagrljaju.Jos nije mogla da veruje da su njeni roditelji dosli da je potraze i da sada svo troje idu u Kanadu...na medeni mesec.

Capitulo 50

Dok se njena cerka igrala,Roberta je primetila divan prizor.Nije mogla da poveruje da je ponovo tu.Stajala je na tom mestu impresionirana,secajuci se kad je tu bila pre 9 godina,sa drustvom iz skole i sa Diegom...Diego...Kad god bi pomislila na njega kozom bi joj prosli zmarci.Sada je ponovo bila tu,ali ne sa detetom sa kojim je zivela u stalnoj borbi,vec sa svojim muzem,ljubavlju svog zivota,sa covekom koji joj je ukrao dusu pre 9 godina poljubivsi je na kanadskom snegu.Vratila se sa istim covekom,jedinim kog je stvarno volela i sa svojom cerkom.

Sa zudnjom se smejala secajuci se tih trenutaka.Snazne ruke su je zagrlile.

Diego:O cemu razmisljas?
Roberta:O tome kad sam prvi put bila ovde.(nasmeja se):Bila sam sa tobom.

Diego se nezno nasmejao i poljubio je u obraz.

Diego:Nikad nisam zaboravio.Bilo je divno podeliti sve to sa tobom.
Roberta:Svidja mi se ovaj put.Predivno je sto smo ponovo ovde.
Diego:Znas sta mi se najvise svidja na ovom putovanju?
Roberta:Sta?
Diego:Ovo(priljubio je uz sebe i poljubio je intenzivno i strasno).
Dani:Wow!Kakav poljubac!

Oboje su se stidljivo odmakli.
Dani se prevertljivo nasmejala.

Dani:Gladna sam.
Roberta:I ja isto.
Diego:Bas cudno,vas dve gladne.Sta mislite da idemo na rucak u onaj restoran na planini?
Dani(srecno):Daaaaaaaa!!!
Diego:Ok gospodjice,onda idemo.

Svo troje su se uputili u restoran da bi uzivali u prvom porodicnom obroku na odmoru.


Cetiri meseca je proslo od tog podneva u Kanadi.Mia i Miguel sa Brunom su bili odsutni vec 3 meseca;Carolinina bolest je napredovala gigantskim koracima,dok je njen stomak od 7 ipo meseci nastavio da raste.Znali su da je decak i da ce se zvati Nicolas.Iako ne nesto preterano Roberta se povezala sa Carolinom.Znala je koliko je dobra bila prema njenoj cerci,da je ostavila Diega da bi bio srecan sa njom;zbog izdavacke kuce Diego je morao da otputuje 2 dana u Njujork,ali je morao da ostane jos 4 dana vise.

Jedne veceri,u letnjikovcu Bustamanteovih...

Telefon je uporno zvonio dok je Roberta zavrsavala kupanje sa Dani.Zbog upornosti telefona,napustila je kupatilo da bi se javila.

Roberta:Halo?...Ah,gospodjo Aurora...Kako je Carolina?Sta?(nervozna):Dolazim tamo,ne brinite,ja cu pokusati da pronadjem Diega.

Preplasena,prisla je Elviri koja je bila u kuhinji.

Roberta:Elvira,zavrsices kupanje sa Dani?
Elvira:Svakako.Nesto se desilo?
Roberta:Da.Carolina je imala dekompenzaciju,vrlo je lose.Njena tetka kaze da su ona i beba veoma lose.Idem tamo.
Elvira:Vi?
Roberta:I meni je to cudno,osecam se neprijatno.Ali Caro zeli da vidi mene.
Elvira:Idite smireni,za sve sto zatreba samo pozovite.
Roberta:Hvala.Poljubi Dani za mene.

Roberta je brzo napustila kucu.Morala je da pozuri.Plasila se da ce doci prekasno.Plasila se za Carolinin i bebin zivot...

Capitulo 51

Nikada nece zaboraviti ono sto je osetila kada je videla onakvu.Bila je jako bleda,slaba,umirala je.

Ona je videla i utopljena u suzama pruzila joj ruku.Roberta se priblizila i dala joj ruku.

Caro(tesko govoreci):Hvala ti sto si dosla.
Roberta:Ne zahvaljuj mi.Smiri se,sve ce biti uredu.
Caro:Ne,znam da nece.Umrecu.
Roberta:Ne govori tako,videces da...
Caro(prekidajuci je):Da,znam ja da cu umreti.(placuci):Ali ne zelim da moja beba umre.
Roberta:Ne,naravno da ne.Nece joj se nista dogoditi.
Caro:Roberta,zamolila sam te da dodjes,zato sto moram da te zamolim nesto.
Roberta:Reci,trazi mi sta god zelis.
Caro:Zakuni mi se da ce se moja beba spasiti.
Roberta:Spasice se,videces.
Caro(jedva se smeseci):Zakuni mi se,kad se moja beba spasi i kad ja umrem...
Roberta:Ti neces umreti.
Caro:Dozvoli mi da zavrsim,molim te.Zakuni mi se da ces cuvati moju bebu i da ces je voleti kao da je tvoja.
Roberta:Carolina ti...
Caro:Zakuni se.Znam da ces je ti cuvati bolje od bilo koga,i da ces je voleti.
Roberta:Kunem ti se.Mnogo cu je voleti,ali ti ces brinuti o njoj,ti si njena mama i bices dobro.Videces da ces posle porodjaja poceti sa lecenjem i da ces ozdraviti.
Caro:Ne Roberta.Osecam da necu ziva izaci sa te klinike i...(jedna ostra kontrakcija natera je da nekontrolisano vikne):Evo je,dolazi.
Roberta:Smiri se,sve ce biti u redu.Sestro!!!

Sestre,lekari,anesteziolozi...sve se brzo odvijalo.

U medjuvremenu...

Usavsi u avion,Diego je pokusavao da stupi u kontakt sa Robertom,da bi saznao vise informacija o Carolini,ali bilo je uzalud.Izgleda da mu je trebalo mnogo srece da bi imao signala u avionu.Morace da saceka osam sati da bi saznao nesto o svom sinu i Carolini.

Na klinici je sve bilo tiho.Carolina je upravo umrla.Aurora je neutesno plakala dok je pokusavala da uspostavi kontakt sa Clarom,Carolininom majkom.Lekari su pokusavali da stabilizuju Nicolasa koji se nalazio izmedju zivota i smrti.Roberta je bila izgubljena.Osecala se nemocno zato sto ne moze da uradi nista da spasi to dete.

Jedan,dva,tri beskonacna sata...lekari su napokon uspeli da stabilizuju Nicolasa,i stavili ga u inkubator zbog male tezine i nedostatka kiseonika u njegovim plucima.

Roberta ga je posmatrala kroz staklo.Bio je lep,tako mali i bespomocan.Jedna bolnicarka joj se priblizila.

Bolnicarka:Zelite li da udjete da ga vidite?
Roberta:Mogu li?
Bolnicarka:Naravno.

Usli su u sobu.Prisla je inkubatoru i provukla ruku kroz otvor da bi mogla da dodirne bebu.

Roberta:Previse je hladan.
Bolnicarka:Da,hladan je,ali mora tako,vremenom cemo povecavati temperaturu.

Roberta je nezno milovala njegovu nogu i sa ljubavlju ga gledala.

Njen pogled se zatim zaustavio na zeni koja je sedela na stolici,drzeci dete u rukama sa nekom plasticnom vrecicom u rukama.

Roberta:Sta je to?
Bolnicarka:To je kamera.
Roberta:Kamera?
Bolnicarka:Da.Nikad niste culi za Klokan majke?
Roberta:Ne.
Bolnicarka:Kamera obavlja istu funkciju kao inkubator.To je kao posebna plasticna kesa u koju majka moze staviti bebu i zatim je staviti na svoje grudi.Tako toplinu svog tela prenosi na bebu i ostvaruje vezu izmedju majke i deteta.Taj metod je
Roberta:Vise ljudski
Bolnicarka:Tacno.Steta je sto ova beba nema mamu.A mi ne mozemo da koristimo ovu metodu zato sto zahteva mnogo vremena,a ima mnogo dece.
Roberta:Ja to mogu da uradim.
Bolnicarka:Vi?Jeste li sigurni?
Roberta:Presigurna.
Bolnicarka:Je li to vas necak?
Roberta:Ne.On je sin mog muza.Njegova mama je bila bivsa partnerka mog muza i zaklela sam joj se da cu ga cuvati.(nezno miluje Nica):Uostalom,to i zelim.
Bolnicarka:Onda podjite sa mnom.Ja cu vas nauciti kako da se registrujete i kakva je briga koju oni treba da imaju.
_________________

3 godine kasnije...



Daniela Bustamante





Nicolas Bustamante

Capitulo 52

Carolinina smrt je izazvala velike emocije.Rodjenje njegovog sina mu je ispunilo srce.Nije verovao da je to tako malo dete njegovo.Njegove oci su zasijale kada se setio kad ga je prvi put video,usnulog u Robertinom narucju.To je bila savrsena slika.

Sreca kao da je dosla da zauvek ostane u njihovim zivotima.
Prolazili su dani,nedelje,meseci i...

Tri godine kasnije...

Radnja igracaka...

Mia(sa velikom kutijom u rukama):Ne mogu da verujem.Napokon sam pronasla stazu za automobile.Cetrnaest radnji i napokon sam nasla.Zamisli Brunovo lice da ovo ne dobije za Bozic?
Roberta:Smiri se Barbie,ne budi tako drasticna(pokazujuci joj odelce za bebu):Vidi sta sam kupila za Camilu.
Mia:Prelepo je.Bozanstveno ce izgledati.

Camila je mala cerka od Lujan i Tea.Devojcica od sest meseci,koja se spremala da proslavi prvi Bozic sa porodicom.

Mia:Kupila si poklon Diegu?
Roberta:Ne.Taj poklon ne mora da se kupuje.Samo mi je potrebna tvoja pratnja do jednog mesta na koje idem zbog njega.
Mia(intrigirana):A gde to?
Roberta:Videces.
Mia:Svaki put kad me tako pogledas prodje me jeza.Znas to zar ne?
Roberta(grleci je):Smiri se setrice.Idemo.

Dosle su do vrata velike kuce.Snaga i publicitet te iste kuce sada su bili proslost.Sada je to bila stara i napustena kuca.

Mia:Mozes li mi objasniti sta radimo ovde?
Roberta(izlazeci iz auta):Hajde Barbie,idemo unutra.
Mia:Sta,sta?
Roberta(ironicno):Ah sestrice vec pocinjes da podsecas na mene.Ulazimo.

Za to vreme...

Nicolas:Zelim blod.
Dani:Zelis veliki brod?
Nico(smeseci se):Da,veliki blod.
Diego(priblizavajuci se svojoj deci):Sta rade moje bebe?
Dani:Pomazem Nicu da napise pismo Deda Mrazu.
Diego:Sine to je vec trece pismo koje pises.Vec tri puta si menjao poklone.Ali bio si mnogo dobar tako da ces sigurno dobiti sve sto zelis.
Nico se nasmejao.

Dani:Bio dobar?Ovo dete je gore od Jude.
Diego:Hej,ne budi losa prema bratu.(grleci je):A ti,zelis li jos nesto?
Dani:Mmmm,ima nesto sto stvarno mnogo zelim.
Diego:Sta?
Dani:Da upoznam Kuna Beckera,slatkisa iz moje serije.
Diego:Hej devojcice,jos si mala da razmisljas o takvim stvarima.Nista od momaka pre 30-te.
Dani:Ali mama ima 29 i vec je udata i ima dvoje dece.
Diego:To je nesto drugo.Ne zelis neku lutku,bolje je?
Dani(smeseci se):Ti si lud tata.
Diego(grleci je):Naravno da ne.Ti si moja najlepsa devojcica i samo si moja.
Dani:Volim te.
Diego:I ja tebe.Ti si nesto sto najvise volim u zivotu.Ti,tvoj brat i mama.
Dani:Tako si sladak.Ali mnogo te volim.
Oboje su se nasmejali i zagrlili...

Nazad kod Miee i Roberte...

Bile su u potkrovlju.Prasina,insekti,milion kutija u jednom uglu.

Mia:Kako odvratan miris.
Roberta:Sta si ocekivala Barbie?Ova kuca je napustena vise od 10 godina.(prevrcuci kutije).
Mia:Sta trazis?
Roberta(uzimajuci u ruke ono sto je trazila):Ovo.
Mia(iznenadjena):Ne mogu da verujem.Kada Diego to vidi bice srecan.Nikad nije znao sta se dogodilo.
Roberta:Kada se Diego suocio sa Leonom,idiot od Javiera mu je uzeo i rekao mu da ako zeli da ostane u kuci,da to u stvari i nije njegova kuca i Leon mu nikad vise nije dopustio da se vrati.
Mia:Prokleti Bustamante,i hiljadu puta prokleti Javier.(smeseci se):Diego se biti srecan sto ce ga povratiti.(praveci gadljivu facu):Mozemo li sada da idemo?Ovo mirise odvratno.
Roberta:Ok preterana,idemo.

Stigla je na vrata kuce natovarena kesama.Elvira joj je otvorila vrata.

Roberta:Zdravo Elvira.
Elvira:Zdravo Roberta.(uzimajuci kese):Poslednja predbozicna kupovina?
Roberta:Nadam se.
Elvira:Sumnjam,tvoj sin je napisao novo pismo.
Roberta:Jos jedno?(smeseci se):Mislim da cemo morati da sakrijemo sav papir i sve olovke u kuci do 24.decembra.
Elvira:To ne bi bila losa ideja.
Roberta:Gde je?
Elvira:Napolju,igra fudbal.
Roberta:Mogu li da te zamolim za uslugu?
Elvira:Naravno,reci.
Roberta(dajuci joj kese):Mozes li ovo da sakrijes u tvojoj sobi?Jer tu je poklon za Diega.
Elvira:Naravno.
Roberta:Hvala.

Napustila je sobu i otisla u vrt.Zaustavila se gledajuci ogroman prizor,scenu koju je najvise volela da vidi:njene tri ljubavi su se igrale srecne.Kad god bi videla decu sa Diegom potvrdila bi svoje misljenje:Diego je najbolji otac na svetu i sreca je sto je otac njene dece

Capitulo 53

Njihove oci su presle na nju.Roberta se nezno nasmejala.On joj je uputio sirok osmeh i potrcao ka njoj uzbudjen.

Nico:Mami.

Roberta je osetila takvu emociju da joj je doslo da zaplace.Bez obzira koliko puta joj je poklonio tu rec,uvek bi osetila da ce joj srce puci od srece.Uzela ga je u narucje i cvrsto ga zagrlila.

Nico:Nedostajala si mi.
Roberta:I ti meni,nebo moje.Kako si se ponasao?
Nico:Doblo.
Dani(priblizi se i zagrli svoju mamu):Trazio mi je pomoc da napise jos jedno pismo Deda Mrazu.
Roberta(zagrli svoju cerku):Mislim da cemo morati da cuvamo sav papir i sve olovke u kuci.Zar ne zivote?

Diego im se priblizi nasmejan.

Diego:To ne bi bila losa ideja.
Roberta(nasmeja se zaljubljeno):Zdravo.
Diego(takodje se nasmeja):Zdravo.

Nezno su se priblizili da bi se poljubili.

Dani:Boze,vec su poceli.Hajde Nico,idemo gore.

Nico je sisao iz narucja svoje mame i otisao unutra sa Dani.

Diego(grleci Robertu):Mislim da nisu imali strpljenja.
Roberta:Istina.Ali dobro je sto su nas ostavili same.(priblizavajuci mu se).
Diego(zavodnicki se smeseci):Zelis da odemo do nase sobe?
Roberta(ljubeci mu vrat):Volela bih.Ali imam mnogo stvari koje treba da obavim.
Diego(nezno je ljubeci):Ali...
Roberta(spusti mu jedan poljubac na nos):Obecavam da cu ti veceras nadoknaditi.
Diego:Obecavas?
Roberta:Kunem ti se.

Roberta se vratila unutra,dok je Diego pokusavao da se vrati iz transa u koji ga je njegova zena bacila.

Diego:Ti si jedna opasnica Reverte.

Njen sin je rano zaspao.Njen muz se tusirao.

Sedela je u svojoj basti placuci u tisini.Secala se kako je njena majka odbila da ona i Miguel ostanu u Njujorku sa njom.Te reci su bile jak udarac.Bila je spremna da napusti zemlju da bi nadoknadila propusteno vreme sa majkom,ali ona nije pokazivala ni najmanji interes da bude u njenoj blizini.Nakon svadje sa majkom,vratila se u Mexico,i od tada je Marina znacajno ostala iza nje,otvarajuci stare rane.

Miguel joj se priblizio i cvrsto je zagrlio.On je odlicno znao razlog suza njegove supruge i dusa mu se cepala kad bi je video u takvom stanju.

Mia(placuci priljubljena uz njega):Moja mama me ne zeli Miguel.Nikad me nije ni zelela.
Miguel(grleci je):Ne govori tako malena.Siguran sam da te tvoja mama obozava.

Za to vreme...

Dani i Nico su cvrsto spavali.Roberta je bila u krevetu i gledala TV,dok je Diego bio pod tusem.

Diego(izasavsi iz kupatila):Sta radis intenzivna?
Roberta:Pokusavam da se malo odmorim.
Diego(legavsi pored nje):Kakav ti je bio dan?
Roberta(uzdahnu):Prilicno uzurban.Imala sam mnogo posla u firmi,vodila sam Dani na cas engleskog,u 3 sam vodila Nica kod pedijatra,u 5 sam isla u kupovinu sa Barbie.
Diego:Nisi mogla nista da ucis?
Roberta:Ne.Znas,mislim da necu dati taj ispit sada.
Diego:Naravno da ces ga dati.Zakon je poslednje podrucje koje ti je ostalo da bi zavrsila.
Roberta:Ali nemam vremena.Znas da su datumi...
Diego(stavi prst na Robertine usne):Shhh.Mislim da si nervozna zato sto ti je to poslednji ispit.Protekle tri godine si brinula o nasoj deci,o kuci,o poslu i pored toga si studirala.Ocito je da si uplasena,ali ja verujem u tebe i znam da ces proci jer si najbolja.
Roberta:Sta ako krene lose?
Diego:Imaces drugu priliku da polazes ispit.Ali sada treba da probas.
Roberta:Imas pravo.Volim te bebe.
Diego:Ja tebe volim vise.(vragolasto):Hej...danas si mi dala obecanje.Mislis li da ga ispunis?
Roberta:Sta ti mislis?

Zraci
sunca su ulazili u njihovu sobu kroz veliki prozor.Oni su jos uvek
spavali,jedno pored drugog,dajuci ljubav i toplotu kad su se vrata
otvorila...

Neko se popeo na njihov krevet neobuzdano skacuci.

Nico:Mama,tata,plobudite se.
Roberta(ne otvarajuci oci):Sta je bilo zivote?
Nico:Danas je Bozic.
Diego(smeje se dok seda na krevet i pruza ruke ka Nicu):To nije istina sampione.Ima jos nekoliko dana.
Nico(razocaran):Ima jos mnogo?
Diego(grleci ga):Ne.Samo jos 5.
Roberta(sedajuci pored Diega):Mnogo si uzbudjen?
Nico:Da.Hocu da vidim Deda Mrazovica.
Roberta:Kaze se Deda Mraz.
Nico:A sta sam ja rekao?
Roberta:Nista bebe.Sve je savrseno.
Diego:A tvoja sestra?
Dani:Tu sam.

Dani im se priblizila nasmejana sa velikim posluzaonikom u ruci.Kafa,cokolada,tost,marmelada,buter i kroasani.

Roberta(pomazuci joj sa posluzaonikom):I ovo?
Dani:Dorucak.Elvira ga je spremila,ali ja sam joj pomogla.

Diego(poljubi svoju cerku):Izgleda ukusno princezo.Dodji,sedi ovde pored nas.

Svo cetvoro su doruckovali,veseli zbog dolaska Bozica,koji ce kao i svake godine proslaviti zajedno u kuci sa Almom.

U kuci Coluccievih...

Alma
je zurila,ili bolje receno bila je u zurbi oko priprema za Bozic.Izbor
za veceru je bio odredjen:curka sa majonezom,pecen krompir sa kiselim
prelivom,meso na zaru za Bruna jer on mrzi curetinu,salate,Ruska salata
za Dani bez majoneza;pokloni su vec bili izabrani za njenog
muza,cerke,unucice i zetove i posebno iznenadjenje za decu:Deda Mraz.

CAPÍTULO 56

Dosao je u kancelaiju.Bilo je izuzetno mirno
jutro.Poceo je da pregleda papiere,kada je Alejandra,njegova sekretarica usla u
kancelariju.
Alejandra: - Diego, traze te
Diego: - Ko?
Alejandra: Nije hteo da kaze ime,samo je rekao da je
jedan prijatelj
Diego: (zamisljen)- Jedan prijatelj?
Alejandra: - Da,ali ga nikada nisam videla ovde za ovih
7 godina.
Deigo: - Cudno reci mu da udje
Alehandra je izasla I ponovo usla u pratnji jednog
coveka
****: - Zdravo
Diego: (iznendajen)Ne mogu da verujem
****: - Molim?Neces ni da se pozdravis?
Diego mu se nasmejan priblizio I zagrlio ga
Alejandra: - Povuci cu se.Zelite li jos nesto?
Diego: -Sta ces da popijes?
****: - Jednu kafu,molim te
Diego: I meni isto,Ale
Alejandra: - Odmah

Dok za to vreme

Nico je crtao na stolu,dok je Elvira spremala rucak.Vrata su se otvorila I Dani I Roberta su usle u sobu.
Nico: (trceci prema njegovoj mami) - Mami!!
Roberta: (uzimajuci ga u narucje)Zdravo,nebo.Nedostajao
si mi,maleni (ljubeci ga)
Nico: - I ti meni
Dani: - I nema nista za mene?
Niko joj se nasmejao I snazno je zagrlio I poljubio.
Dani:- Idem da se presvucem
Dani se popela u svoju sobu.Roberta je sela sa svojim
sinom
Roberta: Kako lep crtez duso.Ko je sve na njemu?
Nico: (pokazujuci joj papir) – Ovo je Dani, ovde je tata,
I ovo…
Roberta: - Ima crvenu kosu..Ja sam zar ne?
Nico: - Da
Roberta: - I ko je ovo?
Nico: - Moje bake I deke
Roberta: - Ali ova ima kratku kosu
Nico: - To je moja baka Clala
Roberta: - Ahh
Nico: (ponadano) Doci ce?
Roberta: - Ne duso.Vidis,tvoj deka ima puno posla…
Nico: (tuzan) - Ahh
Roberta: - Ali ako hoces mozemo da ih pozovemo.Hoces?
Nico: (ustajuci) – Ne.Idem da se igram (ljubeci
je)Volim te
Roberta: - I ja tebe,decko moj
Nico je izasao u vrt da se igra.Robverta ga je tuzno
posmatrala I kasnije tuzno uzela telefon
Roberta: - Zdravo..Zelela bih da pricam sa Clarom…..Ovde
Roberta Reverte…Molim vas…


Diego I njegov prijatelj….


Diego: - I kako je tvoja zena?
****: - Razveli smo se
Diego: - Smem li da pitam sta se desilo?
****: - Zeleli smo drugacije stvari.Ona je zelela da
putuje I ja sam zeleo decu….
Diego: - Zao mi je…Znam da ce zvucati glupo,ali mozda
nije bila zena za tebe…
****: - To mi je rekao I moj tata…I reci mi sta znas o
ostalima?
Diego se nasmejao: - O ostalima ili o….
****: (ustajuci ) – Nemoj Diego…
Diego: - Ok ok. Ona se takodje razvela.Izgleda da je I ona
zelela decu,ali njen muz je hteo da postane najbolji fudbaler svih vremena, da
trenira, putuje,I ya decu nije imao vremena. Moras da imas puno odgovornosti za
dete ,moras da das maximum (smejuci se)- ali su nesto najlepse sto postoji
****: - ¿Imas dece?
Diego: - Da.Daniela I Nokolasa.Daniela ima 9, I Nicolas
3
****: - Ynaci ozenjen si? (Diego je potvrdio) – I kako
se zove srecnica?
Diego: (smejuci se) - Roberta
****: (iznenadjen) – Ne mogu da verujem.Zavrsili ste vencani,znao sam
Diego: - Nemas ideju koliko sam srecan,volim je…;
****: - I ostali?
Diego: - Miguel se takodje ozenio sa Miom,imaju sina od 6 godina,Bruna.Tomas je ozenjen sa
Pilar I imaju sina od 3 godine,Francisca.I Teo I Lujan su se takodje vencali I imaju
predivnu bebu,Cami,sve nas izludjuje
****: - Svi ste vencani?I sa decom?Kako vam
zavidim..Ali pozitivno eee
Diego: - Nemoj da govoris tako..Sigurno ces I ti naci
pravu zenu,mozda......
****: - Ne pocinji ponovo
Diego: - Ok,ok…mir….
_________________

Capitulo 57


Noc je brzo pala.Diego i Roberta su u svojoj sobi razgovarali o povratku njihovog prijatelja.

Diego:Steta
sto njegov brak nije funkcionisao.Ali takve su stvari.Pozvao sam ga da
vecera sa nama za Bozic,konsultovao sam se sa tvojom mamom i ona je
rekla da nema problema.Sam je ovde i ne bi bilo u redu da za taj
poseban dan bude sam(posmatrajuci Robertu):Zar ne?

Roberta je bila potpuno uronjena u sopstvene misli.

Diego:Roberta...Roberta...Zemlja zove Robertu.

Roberta(reagujuci):Sta?

Diego:Jesi li me slusala?

Roberta:Naravno.

Diego:Hajde,sta sam ti rekao?

Roberta(uzdisuci):Zao mi je,nisam te slusala.

Diego(grleci je):Sta ti se desava devojcice moja?

Roberta:Danas sam se posvadjala sa Clarom.

Diego:Sa Clarom?Zvala je?

Roberta(uznemirena):Naravno
da ne.Nikad ne zove.Ne zanima je nista o njenom unuku.Kao da Nicolas ne
postoji.Kunem ti se da ne razumem.Nicolas je jedino sto je ostalo od
Caroline,ali njih to ne zanima.

Diego:Oni gube.

Roberta:Ne
Diego,i moj sin gubi.Znas li kako se osecam kada vidim njegovo lice
kada oni ne dodju i ne zovu?Umorna sam od njegove patnje.Dakle ako ga
ta zena ne zeli neka mi kaze,a ja znam kako cu zastiti moju bebu.

Diego(zagrli
je smeseci se):Volim da vidim da branis naseg sina zubima i
noktima.Izgledas kao lavica spremna na borbu kada neko dira njene
mladunce.

Roberta(tuzno):Diego
ne razumem kako mogu odbiti dete?To je malo sunce,ima osmeh kojim moze
svakoga kupiti,presladak pogled,tako je nevin...
(uzdisuci):Osecam se slabo,moj sin pati i ja ne mogu nista da uradim da mu pomognem jer je ta zena uporna.

Diego:Znas sta?

Roberta:Sta?

Diego:Gde god da je,Carolina je sigurno srecna zato sto ti cuvas Nica.

Roberta:Gde god da je,Carolina bi trebalo da ucini nesto da se njeni roditelji priblize njenom sinu.

Diego(grleci
je):Smiri se malena.Nico nema Luisa i Claru,ali ima moju mamu,tvog tatu
koji ga obozava kao da je njegov unuk,tvoju mamu koja je luda za
njim,kao i Franca.

Roberta:Ali oni su njegovi baba i deda,zasto ga ne vole?

Vrata su se otvorila i na njima se pojavio Nico.

Nico:Imao sam nesrecu(pokazuje fleku na dodnjem delu pidzame).

Roberta(uzimajuci ga):Jadno moje dete.Idemo da te presvucem i onda ces da spavas sa nama.Hoces?

Nico(grleci je):Da.

Roberta(izlazeci sa Nicom):Odmah se vracamo.

Diego
ih je posmatrao nasmejan.Nije nikad ni pomislio da bi mogao voleti
Robertu vise nego sto je voli.Ali svaki put kad bi video kako se brine
oko Nicolasa,osetio bi da mu je srce ispunjeno kao da ce da eksplodira.

CAPÍTULO 58


Nasle su se da bi doruckovale.Mia joj je iznervirana
pricala o razgovoru izmedju nje I Mairne.
Mía: - Rewkla mi je da ne moze da dodje.Da njen muz
mora da radi.Ali,reci mi Roberta, ko jos radi za Bozic(placuci)
Roberta: (mazeci joj ruku) – Polako Mia…smiri se.Nemoj
da se rastuzis.Ti neces biti sama,bice tu Miguel sa Brunom, moja mama, tvoj
tata koji te obozava, bice tu Luhan,teo,Cami,Nico I Diego (dajuci joj ruku)-I ja cu takodje biti sa tobom.
Mía: (smesuci se) – Znam ali boli me sto me odbacuje..
Roberta: Razumem te,I meni se desava isto kada vidim
Klaru I Luisa kako odbacuju Nika..Bolje da promenimo temu
Mía: (brisuci suze) - Ok. Kako ide tvoj ispit?
Roberta: - Dobro.ne mogu da verujem da je sutra.Diego
me je izbacio iz kuce
Mía: - Sta?
Roberta: - Da.Rekao mi je da ostanem u stanu u kom smo
bili kada je Dani bila mala.Kaze da ako ostanem kuci nista necu uciti.Pazicu da Daniela radi domaci I Niko se okupa.
Mía: - Mislim da je savrseno.Tako ces biti mirnija.
Roberta: - Da,ali necu moci da imam moje spletke
(nestasno se smejuci)
Mía: - Tvoje spletke?
Roberta: - Da
Mía: - Cemu se smejes (reaguje) – Roberta…reci mi nesto…Diego
ima veze sa tvojim spletkama
Roberta: (smejuci se) – Ima puno toga.Recimo da mi
pomaze da se opustim posle ucenja.
Mía: Seljanko…
Roberta: - Obozavam da budem..Ali da promenimo
temu,jer si rekla Miguelu?
Mía: - Naravno da ne.To ce biti moj Bozicni poklon.
Roberta: - Kada sazna bice presrecan.,Ali ne mogu da
verujem da znas vec 4 dana, I da si odolela da mu ne kazes
Mía: - Hocu da ga iznenadim, I znam da cu uspeti
Roberta: - Naravno da ces uspeti
Mía: (gledajuci svoj sat) – Sada je 11:15.
Roberta: - Moram da uzmem mog decaka.Ako mi budes
pravila drustvo I pokupimo decu,mozemo da rucamo zajedno.
Mía: - Ok. Idemo

Capitulo 59


Stigla je u stan oko 2 sata i ucila 8 sati bez prestanka.
Uzela
je jedno parce torte i stavila ga u mikrotalasnu dok je prelistavala
poslednje poglavlje u knjizi.Zvuk mobilnog joj je prekinuo
koncentraciju.

Roberta:Halo?...Princezo...Dobro...Da...upravo
sam zavrsila sa ucenjem,sada prelistavam...Hvala nebo moje,volim i ja
tebe.Tvoj brat spava?...Kako se ponasao?...A moja predivna
devojcica?...Drago mi je zlato...Hvala sto si me zvala...I ti ces meni
nedostajati ove noci...Volim te(prekinula je).

Izvadila je tortu i pocela sa vecerom kad se telefon ponovo oglasio.

Roberta:Halo?

*****:Zdravo lepotice.

Roberta(srecna):Ljubavi moja,mislila sam da me neces zvati.

*****:Kako
da te ne zovem?Morao sam da ti pozelim srecu.A i morao sam da se
pozdravim sa tobom pre spavanja,da bi sanjao tvoj glas.

Roberta:Mnogo ces mi nedostajati.

Diego:I ti meni.Ali da ti nije palo na pamet da se vracas ovamo u ovo doba.Mnogo je opasno.Jesi li zavrsila sa ucenjem?

Roberta:Da.Prelistavala
sam neke stranice,ali sam sad zavrsila.Upravo zavrsavam sa vecerom i
idem da se istusiram,a onda cu da legnem u krevet da gledam TV da se
malo opustim.(vragolasto):Steta sto nisi pored mene da mi pomognes da
se opustim.

Diego:I za mene je to steta.Ali da
si ostala kod kuce ne bi nista naucila.Pored dece,kuce i priprema za
zabavu,ne bi mogla da se koncentrises.

Roberta:Znam.Imas pravo.Zato se ne zalim.

Diego:Ljubavi moram da prekinem,mislim da se Nico probudio i da place.

Roberta:Daj mu jedan veliki poljubac za mene i reci mu da ga volim,i nasoj princezi takodje.

Diego:Hocu.Sutra ujutru te zovem da ti pozelim srecu.Volim te ljubavi.

Roberta(uzdisuci,zatvori knjigu):Dosta Roberta,gotovo je sa ucenjem.

Napunila
je kadu toplom vodom i umirujucim solima.Uzivala je u osvezavajucem
kupanju,ostavivsi bade mantil u sobi,ne znajuci da je neko posmatra iz
mraka.

CAPÍTULO 60


Skinula je bade mantil I pocela da maze krem,kada je
buka iz mraka uznemirila.Brzo je ponovo obukla mantil I uputila se prestrasena
ka mraku
Roberta: (uplasena) – Ko je tu?
Niko nije odgovarao.Jos vise se uplasila jer je znala
da je jos neko bio sa njom.
U mraku,neko je pokusao da je uhvati ya
ruku.Prestrasena potrcala je ka sobi I zakljucala se,sela I obrgilia noge rukama dok je pocela da panici.
Neko je poceo da udara vrata,kada je primetio da su
zakljucana
Roberta: (placuci I vicuci) – Idite molim vas,uzmite sve,ali nemoj da me povredite…
****: - Roberta, otvori mi
Kada je cula taj glas,odmah je potrcala da otvori vrata
I zagrlila ga placuci
Diego: (grleci je) – Izvini,malena.Nisam hteo da te
uplasim.Hteo sam da te iznenadim.
Roberta: - Mnogo sam se uplasila.U jednom trenutku
pomislila sam da….(pocela je nekontrolisano da place)
Diego: Izvini,molim te,ja sma kreten.Hteo sam da te
iznenadim I prestravio sam te
Roberta je pocela da se smiruje dok je Diego uzimao I stavljao
na krevet.Kasnije je legao pored nje.
Diego: (ljubeci joj glavu) – Mirnija?
Roberta: - Da(smeseci mu se) - ¿Sta radis ovde?
Diego: - Kako sta radim?Nisi valjda mislila da cu da ti
pokvarim spletku?
Roberta mu se nezno nasmesila dok ga je grlila
Roberta: - Volim te
Diego: - I ja tebe,zivote moj
Roberta: - ¿I deca?
Diego: Spavaju.Elvira ce ih dobro cuvati
Roberta: - Znam
Diego: - Drhtis ljubavi.Jos uvek si uplasena?
Roberta: - Iskreno bas sam se uplasila,ali sada sam
dobro. (nestasno) – Mada sam malo nervozna
Diego: - Onda moras da se opustis malo.Pusti me da te
izmasiram
Roberta: - Ok.



Slede skakljivi detalji,Koga zanima moze na Unvisionu da procita

Capitulo 61


Tako dugo ocekivani 24. decembar je napokon stigao.

Nico
je bio vrlo uzbudjen.Dani je bila srecna,volela je Bozic koji je
provodila zajedno sa svojom porodicom na okupu,a s'obzirom ko je njena
baka i ko su njeni roditelji zabava je zagarantovana.

Dok
je Roberta privodila kraju Nicovo oblacenje,Diego je sredjivao
poslednje stvari oko automobila.Odlucio je da noc provedu u Alminoj
kuci,jer mu se nije svidjala ideja da se vraca kuci u zoru,znajuci
koliko ima pijanih na putu u to vreme.

Popeo
se u sobu svoje princeze i posmatrao kako je sredila kosu.Taj ukras je
bio Miin poklon,iako se Roberta protivila govoreci kako je njena cerka
jos uvek mala za eksperimente sa kosom.Ali ipak je dozvolila s'obzirom
da je bila posebna prilika u pitanju,kao sto je Bozic.

Dani se nasmejala videvsi lik svog tate u ogledalu.

Diego(smeseci se):Mogu li da udjem?

Dani:Naravno da mozes.

Diego(sednuvsi pored nje):I kako je moja princeza?Srecna?

Dani:Da!!!Volim Bozic.Znas li koji je Bozic najbolji koji sam dozivela?

Diego:Sacekaj,pusti me da se setim...Prvi koji si provela sa mamom nakon nesrece.

Dani(smeseci
se):Da.Bilo je predivno.Ne samo sto je mama bila tu,vec smo bili i na
snegu.Bilo je predivno slaviti tamo.Secas se kako je hotel bio
predivan?Imao je neke neobicne ukrase,dzinovsku jelku i sve one poklone
u podnozju jelke.

Diego:Ti i Bruno ste bili kao lodai da ih sve otvorite.

Dani:Bilo
je nezaboravno.Tu su bili i baka Alma,deda Franco,deda Martin i baka
Mabel,tetka Mia,tetka Lujan,teca Teo,teca Miguel i Bruno.Secam se da je
Nico napunio tri meseca tog dana.Bilo je savrseno tata.Provesti bozic
uzivajuci u snegu...bilo je carobno i to je bila tvoja ideja.

Diego:Naravno da ne.Bila je tvoja ideja.

Dani(smeseci se):Ne.To je bio moj san.A ti si ucinio da postane stvarnost.

Diego(grleci je):Ti si moja princeza i sve sto pozelis imaces.

Dani(nezno ga gledajuci):Ono sto najvise zelim imam svakog dana.Imam moju mamu kraj mene,imam brata,i najboljeg tatu na svetu.

Diego
se nezno nasmejao.Voleo je nacin na koji mu je njegova cerka pokazivala
svoju ljubav.Sta ima veze sto kroz njene vene nije tekla krv
Bustamanteovih?Jos od prvog trenutka kad su se videli medju njima se
stvorila posebna veza,carobna,neuporediva i neunistiva.Ta devojcica ga
je odrzala u zivotu kad je hteo da umre.Voleo je svom svojom snagom.Ona
i Nico su najveci pokloni koje je dobio od zivota.Nikad nije osetio
vise neznosti prema svom sinu nego prema njoj.Voleo ih je vise od
svega,i dao bi svoj zivot za njih kad bi bilo potrebno.

Dani:O cemu razmisljas?

Diego(nezno se smeseci):O tome kako imam najbolju cerku na svetu.Znas li koliko te volim?

Dani(smeseci se):I ja tebe tata.Volim te celom svojom dusom.

Suze.Svaki
put kad bi videla toliko ljubavi izmedju njih,ne bi mogla da spreci
suze.Veza izmedju Dani i Diega je bila krhka kao kristal,a ponekad je
bila cvrsca od hrastovine.Nije je bilo briga sto Diego nije pravi otac
njene cerke,jer je znala da je za njega ova devojcica njegov zivot.Ali
znala je da negde u dubini duse,diego pati sto ona nema njegovu krv,vec
Javierovu.

Neko ih je nasmejano gledao iz hodnika.

Nico:Spreman sam.

Roberta:Bebe,obuo si cipele naopako.

Nico:Ah.

Roberta:Dodji da ti mama to sredi.

Roberta mu je sredila cipele i on je odmah skocio na zemlju.

Roberta:Osecas se komotnije zar ne?

Nico(istezuci noge):Da.

Roberta(grleci ga):Znas li da si najlepsi decak na celom svetu?

Nico:Vise od Bruna?

Roberta:Mnogo vise.Tvoj rodjak je predivno dete,ali ti bebo,ti si prelep,savrsen.Volim te.

Nico:Volim te(grleci svoju mamu).

Diego i Dani su se pojavili na vratima sobe.

Diego:Spremni?

Roberta i Nico:Da!!!

Dani:Onda hajdemo!

Roberta(okrece se ka svojoj cerci):Wow,ljubavi moja,prelepa si.

Dani:Hvala mama.I ti si prelepa.(skrece pogled ka Diegu):Zar ne tata?

Diego(gleda svoju zenu,ocaran):Prelepa si.(nezno je poljubi.

Roberta:I ti takodje,ljubavi moja.

Dani(zagrli svoje roditelje):Onda,idemo.

Nico:Da!!!

Roberta i Lujan su zavrsavale pripreme za veceru,dok je Alma,u vrtu razgovarala sa svojim unucima.

Alma:Deco moja,prelepi ste.

Nico:Hvaja.

Dani:Ne Nico.Kaze se "Hvala".

Nico:Ahhh...

Bruno:Hajde,pokusaj...

Nico ih je posmatrao nekoliko sekundi,a onda se napokon usudio.

Nico:Hva...Hvaja.

Dani(grleci svog brata):Dobro Nico.Zamalo ti je uspelo.

Nico se ponosno nasmejao i pruzio svoju ruku Brunu.

Bruno:Dobro rodjace.

Alma(posmatrajuci Cami):Vidi ko se probudio.

Svo
troje su se okrenuli ka devojcici koja je upravo otvorila oci.Videvsi
da je okruzena svojom bakom i rodjacima,slatko se nasmejala.

Alma(uzimajuci je):Pa deco,sada kada ste svo cetvoro budni dacu vam prvo iznenadjenje.Zelite li da vidite jelku?

Dani,Nico i Bruno:Da!!!

Alma:Podjite za mnom.

Prosli su kroz divan dnevni boravak,zatim kroz trpezariju da bi svo troje bili skamenjeni kad su videli jelku.

Nico(zbunjen):Wow.

Dani:Predivna je.

Bruno je bio zagledan ispred sebe,zamisljen,a zatim je pogledao svoju baku.

Bruno:Bako,reci mi nesto.Ako cemo da jedemo u trpezariji zasto jelka nije tamo?

Alma
je cutala nekoliko sekundi.Pre 10 dana neko glupo dete je reklo njenom
unuku da Deda Mraz ne postoji,i od tada Bruno ne propusta priliku da
postavlja pitanja na tu temu da bi potvrdio svoje sumnje.Razmisljajuci
o tome,odlucila je da svom unuku vrati nadu da Deda Mraz postoji.

Alma(smeseci
se):To je da bi Deda Mraz bolje obavio posao.zamisli da ga svako dete
zeli videti dok ostavlja poklone,on bi morao da prica sa njima i ne bi
stigao da isporuci poklone svoj deci sveta.Zar ne?

Bruno:Mozda.

CAPÍTULO 62


Dok je Roberta spremala u kuhinji dezert,a ostali
sedeli u Sali neko je zagrlio iza nje I ljubio joj vrat
Roberta: (smejuci se) – Mislila sam da si u sali
Diego: -Da,ali kada sam shvatio da si ovde sama
pobegao sam
Roberta: (okrecuci se da bi bila ispred njega)-A tako
znaci.I zbog cega?
Diego: (zatvara je izmedju stola I njega) – Zbog ovoga
(strastveno se ljube)
Roberta: (pokusava da ga natera da reaguje) -
Diego...Diego...Zdravo…Zemlja zove Diega….
Diego: (reagujuci) – Sta?Sta je bilo?
Roberta: - To se I ja pitam.Ljubio si me,I odjednom si
se ukipeo I nisi prestajao da se smejes
Diego: (grleci je) – Sanjao sam budan
Roberta: - I sta si sanjao?
Diego: - Sanjao sam da smo ovde vodili ljubavi…
Roberta: (pocrvenela je) - Diego!!
Diego: Izvini…Bio je samo san..Moja fantazija….
Roberta: - Prestani da me zagovaras sa tim..Ni 48 sati
nije proslo
Diego: (mazeci joj obraze) – Najbolja si
Roberta: - Znas li da si ljubav mog zivota?
Diego: - I ti si moja.Volim te (ljube se)
Roberta: (udaljava se)Bolje je da se odaljim,da se
tvoja fantazija ne bi probudila,I ko ce te onda zaustaviti
Diego: - Ok. Cuj..Gde je Mia?
Roberta: - Otisla je da potrazi Lupitu.Kako ne moze da
ide u Monterej mama je pozvala da bude sa nama
Diego: (iznenadjen) - ¿Sta?
Roberta: - Da.Sta je tu lose?
Diego :Zaboravila si koga sam pozvao na veceru?
Roberta: - A (reaguci) - Istina. (nestasno se smejuci) –
Izgleda da ce se naci…
Diego: (smejuci joj se) – Neverovatna si Roberta
Roberta: (grleci ga) – Gospodja Bustamante za tebe
Diego: - To zvuci mnogo bolje.Poljubi me
Roberta ga je nezo poljubila ne sluteci da ih neko
posmatra sa vrata
Alma: (drameci )Boze!!!!(pokriva oci svom unuku)Vidi
kakve predstave dajete..Jadni moji unucici.
Roberta: (uzima Nika ) – Mama,ne preteruj.Kako je moj
decko?
Nico: - Dobro.Gladan sam
Diego: - Gladan si?
Roberta je uzela jedan biskvit I dala svom sinu koji je
jos uvek bio u njenim rukama
Roberta: - Kakav je biskvit,duso,jos malo fali do
vecere
Zvuk zvona ih je prekinuo
Alma: - Mora da je tvoj prijatelj.
Diego: - Sigurno.
Svo troje su otisli u salu,gde je Franco otvarao vrata I
pojavilo je Nikovo lice..

Vecerali su veseli,uzivajuci u drustvu porodice.
Bilo je 23:45 i tri andjela porodice su bila vise nego zivahna.
Da
bi napustili prostoriju,dajuci joj mesto za "iznenadjenje" za njene
unucice,Alma je predlozila da izadju na terasu i uzivaju u vatrometu.
Dok su Dani,Nico i Bruno bacali rakete,dve osobe su u zivale u medjusobnom razgovoru.

Lupita:Promenio si se.

Nico:I ti takodje.Mnogo si lepsa.

Lupita:

Diego(priblizivsi im se):Kako se provodite?

Nico:Odlicno.Diego,imas predivnu porodicu.Nicolas je isti ti,a Dani ima tvoje oci.

Jos
jedan novi udarac.Svaki put kada bi neko rekao da ta devojcica lici na
njega,ne bi mogao da izbegne patnju zato sto to nije bila istina.Lazno
se nasmejao.

Diego:Da,moja deca su predivna.

Alma se priblizila svojim unucicima.

Alma:Deco,ucinilo mi se da sam nesto cula u sobi.

Bruno(uzbudjen):Da li ce to biti...

Nico:Deda Mraz.

Alma(uzevsi ih za ruke):Hajde da vidimo.

Usli su u sobu i deca su se sokirala videvsi Deda Mraza ispred sebe.

Nico otrca ka njemu.

Nico(grleci ga):Deda Mraze.

Covek:Zdravo.Ti mora da si Nico?

Nico:Da.

Covek(Brunu):Ti mora da si Bruno?

Bruno:Da.

Covek(namigujuci mu):Sta li bi sada mislio tvoj drug Hector?

Bruno(izenadjen):Kako ti znas za to?

Mia(grleci ga):Deda Mraz sve vidi zlato.

Bruno se nasmejao "Deda Mrazu".

Covek:A ova lepotica je Dani.

Dani(zabavno se smejuci):Da.

Covek:Mnogo si lepsa nego sto te se secam.

Dani:

Nico:A moji pokloni?

Covek:Ispod jelke su.

Svo troje su potrcali u sobu u koju je njihova baka smestila jelku.Njihovi roditelji su ih uzbudjeno posmatrali.

Alma(coveku):Mnogo ti hvala.

Covek:Nema na cemu.Mislim da tvoj unuk nece vise biti sumnjicav.

Alma:Nadam se.Srecan Bozic.

Covek:Srecan Bozic.

Emocije u ocima svakog deteta dok su otvarali poklone bile su neverovatne za sve.Igracke,garderoba,Cd-ovi i video igrice.

Dok
je Dani uzbudjeno gledala svoju novu kucicu za lutke,Bruno je uzivao u
stazi za automobile,i Nico krivudao po sobi svojim triciklom,odrasli su
se odlucili za razmenu poklona.

Dijamantski
prsten za Almu;jedna prekrasna kravata za Franca;jedan zlatan lancic i
garderoba za Lujan;kravata za Tea;parfem i haljina za Miu;super moderan
mobilni telefon za Miguela;jedan zlatan lancic za Lupe(poklon od njenih
prijateljica);i jedan dzemper za Nica(poklon od Diega);Diego je dobio
neku garderobu i diskove,a Roberta garderobu i jednu svesku.

Diego:Mislio
sam da ce ti biti bas prakticna da je nosis svuda sa sobom i da u njoj
zapisujes beleske sada kada ces biti poznati advokat.Svidja ti se?

Roberta(uzbudjeno ga grleci):Odusevila me je.(poljubivsi ga):Hvala.Diego,mislim da ispod jelke ima jos nesto za tebe.

Diego je uzeo jos jednu kutiju ispod jelke,otvorio je i bio zbunjen.

Diego(zbunjen):Ne mogu da verujem.

Roberta:Svidja ti se?

Diego:Ali...to je nemoguce...

Roberta:Za Robertu Reverte nista nije nemoguce.

Diego(uzbudjeno je zagrli):Volim te.

Roberta:I ja tebe bebe.

Miguelov vrisak ih je sve naterao da se okrenu.
Mia ga je snazno zagrlila,dok je on pokusavao da sakrije suze...

Alma:Sta je bilo?

Mia:Miguel se mnogo uzbudio zbog mog poklona.

Teo:Sta si mu poklonila?

Miguel:Beba...Imacu drugu bebu.

Lujan(saleci se):Ti?

Miguel:Ti me razumes.


Svi
su se priblizili da im cestitaju,ukljucujuci i Bruna koji je bio srecan
zbog vesti,jer im je vec nekoliko puta trazio brata.

Roberta ih je srecno posmatrala,kad su je jake ruke njenog muza obuhvatile.

Diego(grleci je):Znas li sta bi mnogo voleo?

Roberta:Sta?

Diego:Da mi das isti poklon kao Mia Miguelu.

Roberta:Sta?Ti hoces...

Diego:To je ono sto najvise zelim u zivotu.(uznemiren i uzbudjen):Ti,zelis li?

Roberta(ozbiljna):Ne Diego.Ne zelim da imam vise dece.

Diego
je iznenadjeno posmatrao.Nikad nije ocekivao da bi mu njegova supruga
mogla dati takav odgovor.Da ima dete sa Robertom je bilo nesto sto je
najvise zeleo u zivotu.Ali izgleda da je nova beba bilo nesto jako
daleko od njihovih planova.

CAPÍTULO 64


Proslo je 10 dana od te noci.

Mía y Miguel su
bili presrecni zbog dolaska njihovog drugog deteta.
Alma I Franco su otisli na par dana u Acapulco.
Dani I Bruno su se vratili casovima,a Nico je
nastavljao da zqapitkuje o babi idedi.


5 januar.


Vec 10 dana Diego se cudno ponasa prema njoj.Nio je
ogorcen, nervozan, pricao je samo kad mora, direktan,a nije je ni dotakao.
Diego bustamante je proveo 10 dana sa njom u krevetu, I
uprkos svim njenim pokusajima da se priblizi,on je ostajao hladan.
Ali to ce se zavrsiti vec danas.Niko nije ignoriosao
Robertu Reverte,a posebno nizbog cega.

Dok za to vreme,u skoli….

Luna: (sapuce Dani) – Vidi opet je ovde
Dani je pogledala prema ulazu…
Luna: - Ja mislim da treba da kazes roditeljima
Dani: - ¿Mojim roditeljima?Vec nedelju dana su
nepodnoslivi,u svadji su,a pretvaraju se kad smo Nico I ja tu..
Luna: Ali dani…
Dani: (prekidajuci je) - Luna, dosta je.Ignorisu cu ga
I gotovo.
Luna: Nie stvar,da li ces ga ignorisati.Slusaj me
dobro,Daniela Bustamante,ako im ne kazes ti reci cu im ja,pa makar to bio kraj
nasem prijateljstvu..
Dani: (udahnula je predajuci se) – Dobro.Reci cu im vec
danas
Luna: - Kreten,smeje ti seDani ga je osmotrila, ozbiljna


Luna: (uzimajuci je za ruku) – Da ti nije palo napamet
da se priblizis
Dani: - Pusti me da vidim sta hoce.A I ja sam unutra,a
on je spolja iza ograde.Ne moze mi nista
Luna: - Idem sa tobom
Dani: - Ok

Obe su se priblizile ogradi


****: - Zdravo lepotice
Dani: - ¿Sta hocete?
****: - Setao sam ovuda, I setio se tebe lutkice.Sta
radis?
Dani: -Sta te briga.Ako nastavis da mi dosadjujes reci
cu mojim roditeljima….
****: - ¿Dosadjujem?Ja nisam hteo da ti dosadjujem,ja
sam….
Luna: - Daniela,zavrsio se odmor.Idemo….
Dani: (gledajuci ga) - Idemo

Obe su se udaljile dok je on nastavio da gleda u
devojcicu.



Miguel I Tomas su ga pazljivo slusali.Njegovi
prijatelji su mu bili najveca uteha.Kao braca

Miguel: - Ne znam sta da ti kazem brate.Mnogo mi je
cudno sto Roberta nece da ima vise dece,zbog karijere.
Diego: - Cudi te,ali je tako.Izgleda da je gospodjica
Reverte suvise zauzet advokat da bi mogla da brine o jednoj bebi.
Tomás: - Nemoj da si nepravden prema njoj Diego.Ti je
volis.Secas se koliko si patio kada si mislio da je mrtva.Imas 2 dece sa njom Imate
porodicu.Nemoj da budes tako hladan.
Diego: (tuzan) – Ali ja hocu njeno dete.Nase dete.
Miguel: (zamisljen) - Diego, a nisi razmisljao o tome
da li je Roberta uplasena
Diego: - Uplasena?
Miguel: - ¿Secas se kako je zatrudnela?

Diego se rastuzio posto je shvatio koliko je sebican
bio.Poceo je da place,ali je obrisao suze I ustao


Tomás: - Sta radis?
Diego: - Idem da je vidim
Miguel: - Diego sacekaj.
Diego: - Ne.Moram da je vidim,da joj se izvinim zbog
toga sto sam bio kreten
Tomás: - Da jesi.Idi sada Romeo

Diego s eblago
osmehnuo I krenuo prema svojoj kuci.

Capitulo 65


Bila je stvarno besna,povredjena,ranjiva.Osecala se nemocno i tuzno.Ali kada idiot od Diega Bustamantea udje na ta vrata reci ce mu sve sto misli o njemu u to njegovo lepo lice.

Ali do tada ce biti zauzeta.Kada se njen sin probudio odvela ga je na plazu i tamo se sa njim igrala vise od sat vremena.Volela je osmeh svog sina kad se igra,i obozavala je da ga gleda kako trci na sve strane.Taj decak je ulepsavao svaki trenutak njenog postojanja.Taj decak nije imao njenu krv,ali ga je ipak mnogo volela.On i Dani su bili nesto njlepse sto je dobila od zivota,zbog njih i Diega je bila spremna na sve.Nakon igranja na plazi,otisla je po Dani u skolu.Vratila se kuci,i dok je Elvira zavrsavala sa spremanjem rucka,ona je okupala sina.

Nico je bio vise nego nemiran,jedino sto je radio bilo je kretanje i skakanje kako bi onemogucio mami da ga okupa.Nakon sto je uspela u svojoj misiji,pocela je da ga oblaci i da ga drzi sto vise mirnim.

Roberta:Nicolase,budi miran.
Nico(skacuci):Gladan sam.
Roberta:Gladan si?Onda mi dopusti da te obucem da bismo sisli dole na rucak.
Dani:Mami.
Nico(skacuci):Hocu picu.
Roberta:Zelis picu?Zao mi je,ali ne moze,jesces piletinu.
Dani:Mami.
Nico:Ne,ne,zelim picu.
Roberta:Dosta Nico,ako se ne smiris naljuticu se na tebe.Pusti me da te obucem.
Nico(skacuci):I kupices mi sladoled?
Roberta:Nicolase ljutis me.Pusti me da te obucem.
Dani:Mama,slusaj me.
Roberta:Sacekaj minut kceri,pusti me da zavrsim sa oblacenjem tvog brata.
Dani:Ovaj(uzdisuci):Zaboravi.
Dani je napustila sobu svog brata,ostavljajuci mamu da se izbori da ga obuce.

Bila je uvredjena.Mrzela je kada mama nije obracala paznju na nju kad bi bila sa Nicom.Ponekad bi mislila kako njeni roditelji vise vole njega.Bolelo je,ali je mogla da razume Diega:Nicolas je njegov sin,a ona nije;ali Roberta je trebalo da je privrzenija njoj,i pocela je da oseca kako joj njen brat uzima ljubav od roditelja.

Dani i Nico su rucali.Roberta ih je dopratila do stola,ali ona nije mogla nista da okusi.Nije mogla da prestane da misli na Diega.Mrzela je da bude u takvom odnosu sa njim.Trebala je da prizna da joj mnogo nedostaje,bio joj je potreban njegov osmeh,njegovi poljupci,njegovi zagrljaji i bio joj je potreban u krevetu.

Nico je pao od umora.Roberta je odlucila da iskoristi odmor svog deteta,da bi uradila zadatke sa Dani.Ali Dani je i dalje bila ljuta na nju.

Roberta:Sta ti je ljubavi?Zasto si tako ozbiljna?
Dani(ozbiljna):Nista.Zauzeta sam resavanjem zadataka.
Roberta:Da,ali ti nikad nisi tako ozbiljna.(grleci je):Sta si htela da mi kazes malopre?
Dani:Nista.
Roberta:Hajde kceri,reci mi sta se desava,poznajem te i...(tisina):Kakva je to muzika?
Dani:Ne znam...Ali dolazi iz baste.
Roberta:Istina(uznemirena):Koji li je to idiot koji pusta muziku tako glasno u ovo vreme?Probudice Nica.
Dani(gledajuci kroz prozor):Mama vidi.
Roberta se priblizila i videla scenu u basti,oci su joj se ispunile emocijama.Diego je stajao i pevao serenadu,okruzen marijacima,i sa buketom ruza u rukama.

Diego: - Contigo aprendí que existen nuevas y mejores emociones, contigo aprendí a conocer un mundo nuevo de emociones...
Dani:Koji kic Boze...(okrecuci se ka Roberti):Neces da sidjes?
Roberta(sakrivajuci suze):Da.

Brzo je protrcala kroz celu kuci i zaustavila se u basti,opijena glasom i ljupkoscu svog voljenog.
Diego joj se nezno priblizio dajuci joj buket.
Diego:Oprosti mi ljubavi,bio sam budala.Ali te volim vise od svog zivota.Ti i nasa deca ste mi sve.Volim te malena.
Roberta(uzbudjeno se nasmeja):I ja tebe volim bebe.

Sa tim recima Roberta se okacila Diegu oko vrata,sto je preraslo u jedan intenzivan i strastan poljubac

CAPÍTULO 66


Celog dana je pokusavala da razgovara sa Dani.Ali kad
god bi Dani pocela da prica uveravala bi je da je sve uredu.Ali ona je znala da
nesto nije uredu.Bila je njena cerka.I nesto je mucilo.

Izasla je u vrt,njen muz se igrao sa njihovim
sinom.Kada je video,krenuo je prema njoj

Diego: - I?
Roberta: (tuzna) – Nista.Nece da prica sa mnom.Ja sam
losa majk
Diego: (grli je) – To nije racno.Ti si najbolja mama(Niku)
- ¿Zar ne bebo?
Nico: (ljubi Robertu) – Da!!!!!!!!111

Roberta se nasmjela pred reakcijom njenog sina.Dani ih
je ljubomorna posmatrala sa prozora.Da nije taj covek bio u pravu.Mozda njeni
roditelji zaista vole vise Nika jer je manji.Iako je Luna pokusala da joj kaze
da su to gluposti,sumnja je I dalje bila tu.

Diego: (grleci je) – Kako je moja princeza?
Dani: (audaljava se ozbiljna) - Dobro
Diego: (radoznao) - ¿Sta je bilo ljubavi?
DAni: (kratko) –Nista,zbog cega?
Diego: (iznenadjen ponasanjem svoje cerke) – Zato sto
izgleda da imas neki problem
Dani: - Nemam problema.U skoli mi ide jako dobro
Diego: - Znam princezo,ali mozda je nesto sa tvojom
drugaricom
- Sta god da je znaj da mozes da racunas na mene
Dani: (irónicno) – Divno, uvek pokusavas da mi resis
zivot
Diego: (sledjuje se pred drskoti cerke) – Ja ne
pokusavam da ti se mesam u zivot,samo da ti pomognem.Ti si moja cerka
Dani: - ¿Znaci radis to zbog toga?Zato sto sam ti
cerka?
Diego: - Ne,Ne radim to jer moram…Ja…
Dani: (besno mu upada u rec) – Upravo si to rekao.I
da ti kazem nesto,ako radis to zbog toga imam jednu vest za tebe(vicuci) – Ja nisam
tvoja cerka I zato ne moras da brines o meni (penje se besno uz stepenice)

Diego je pao na sofu. Ocekivao je sve,samo ne ovo.Da
mu ona,njegov smisao zivota kaze to.Da vice da nije njegova cerka.Bol je bio
nepodnosljiv.

Capitulo 67


Noc je brzo pala.Diego je bio veoma cutljiv tokom ostatka podneva,a na veceri je jedva nesto okusio.Iako ga je Roberta vise puta pitala sta se desava,on je uveravao da je sve u redu.Ali ona ga je odlicno poznavala.Znala je da se nesto dogodilo i bila je sigurna da Daniela ima veze sa tim.

Njena cerka je takodje malo vecerala i ostatak podneva je provela u sobi.Tokom vecere ni sa kim nije razgovarala,osim u dva navrata dok je Nico govorio.

Nakon sto je sina stavila da spava,i dok se njen muz kupao,iskoristila je priliku i usla u sobu svoje cerke.
Daniela je vec bila u krevetu i gledala je TV,sto je iznenadilo Robertu.

Roberta:Vec si legla?
Dani(suvo):Da.
Roberta:Bez pozdrava?
Dani(ne prestajuci da gleda TV):Nisam primetila.
Roberta(neubedjena):Ahh(seda na krevet):Sve je u redu?
Dani(gledajuci televizor):Da.
Roberta:Sigurno?
Dani(gleda TV):Sigurno.
Roberta(uzdahnu):Sve je u redu sa tvojim tatom?

Dani ozbiljno pogleda svoju mamu.
Dani:Diego nije moj tata.


Kao da je neko polio kantom hladne vode,veliki bol u dusi.Nije mogla da poveruje sta je njena cerka upravo rekla.Njene oci zasuzise,dok je pokusavala da sakrije zvuk.

Roberta:Zasto si rekla to?
Dani(ozbiljna):Ne gledaj me tako,istina je,zar ne?
Roberta:Naravno da ne.Mozda Diego nije tvoj pravi otac,ali te on voli kao da si njegova cerka.Odgajao te bez mene,sve ti je dao.
Dani:Dok nije dobio svoje dete.
Roberta(ranjiva):Sta kazes?Zbog Nicolasa?Ljubomorna si na Nicolasa?
Dani:Ljubomorna?Naravno da ne,samo stvari vidim onakvim kakve su.
Roberta:E pa mnogo gresis kraljice.Za Diega Nicolas i ti ste isti,kao i za mene.
Dani:Za tebe?(smejuci se):I ti vise volis njega.
Roberta:Naravno da ne.Za mene ste oboje isti.

Dani(uvredjena):Nije istina.Zelim da vidim Ines.
Roberta(iznenadjena):Sta?Zasto to zelis?
Dani:Da bi mi pricala o Javieru,mom tati.Ni ti ni Diego mi nikad ne pricate o njemu,ali zato Nicolasu uvek govorite o Caro.
Roberta:To je razlicito.
Dani(oholo):Zasto?
Roberta:Zato sto Javier(rezignirano uzdahnu):nista.Samo ti nikad nisi pitala o njemu.
Dani:Ali sada zelim da znam o njemu.I zelim ici na groblje da ga vidim.

Roberta se uzrujala.Njena cerka je zelela da vidi Javierov grob.Jel' moguce da je dosao prokleti trenutak da joj prizna istinu?Mozda bi Daniela trebalo da zna da je Javier ziv.

Roberta:Sutra cemo razgovarati o tome,sada spavaj.
Dala joj je jedan poljubac na brzinu i uputila se ka vratima.Zatim se okrenula ka svojoj cerki.

Roberta(nervozna):Ti si rekla Diegu da zelis da znas nesto o Javieru?
Dani:Ne.Samo sam mu rekla da ne brine toliko o meni posto nisam njegova cerka.
Roberta(iznenadjeno):Sta?(place):Kako si mogla to da uradis?Ne znas kako si povredila tvog tatu.Ali ces zazaliti.
Dani(oholo):Sta ces da mi uradis?
Roberta:Ja?Nista kraljice moja,ti sama ces uvideti kako si se lose ponela prema Diegu i koliko si povredila osobu koja te voli najvise na svetu i zazalices sto si to uradila.

Roberta je napustila sobu zalupivsi vrata.Dani je pocela da place u tisini.Znala je da je bila veoma nepravedna prema svom tati,i ono sto je receno receno je,nema povratka.Njen ponos je bio previse veliki da bi trazila izvinjenje.

CAPÍTULO 68

Kada je usla u sobu,njen muz je vec zaspao.Istusirala se a onda legla pored njega I pocela da ga miluje.Diego se nasmejao pred slatkocom svoje zene.

Roberta: - ¿Zasto mi nisi rekao?

Diego: - ¿O cemu pricas?

Roberta: - O onome sto se desilo sa Danielom

Diego se ponovo rastuzio I Roberta ga je zagrlila da b mu dala svu svoju podrsku.

Roberta: - Nije ozbiljno mislila.

Diego: (pustajuci suze) – Ne.Ona je rekla ono sto oseca.Vise me ne voli

Roberta: - Nemoj tako.Nasa cerka te voli, I zna da si njen tata. Samo je nervozna I ljubomorna

Diego: - ¿Ljubomorna?

Roberta: - Da.Ljubomorna je na Nika.Misli da ga ja I ti volimo vise od nje.

Diego: - To nije tacno.Kunem ti se da je volim isto koliko Nika.Osecam da je moja cerka

Roberta: - Znam,bebe.Daj joj vremena.Videces da ce je proci.

Diego: - Ne znam Roberta, plasim se

Roberta: - ¿Plasis?Cega?

Diego: - Da devojcica prestane da me voli

Roberta: (smejuci mu se nezno) – neverovatan si otac ljubavi

Diego: To kazes zato sto me volis

Roberta: - Ne.Ozbiljna sam.A ja sam idiot

Diego: (zbunjen) – Zasto to kazes?

Roberta: - Zato sto dozvoljavam da nesto sto se desilo pre 10 godina mi unisti zivot I dozvoli da ne osetim prelepe stvari

Diego: - Ne razumem

Roberta: (uzima ga za lice) – Diego volim te,obozavam te,I zelim da imamo nasu bebu

Diego: (srecan) - ¿Sta?Sigurna si?

Roberta: - Nikada u zivotu nisam bila sigurnija.Zelim da imamo bebu

Sledeceg jutra….

Dok su se njeni drugari igrali u dvoristu,ona je sedela sam na klupici I razmisljala kako je bila grozna I sta je sve rekla mami I tati.Iznervirana ustala je I krenula prema skrivenom hodniku I kada je dosla do vrata krenula je da ih otvori….

Luna I Francisco su potrcali prema njoj,kao I jedna uciteljica koja je sve videla,dok su u direkciji zvali njene roditelje.

Bol je bio nepodnosljiv.Krv je tekla I tekla a onda se onesvestila

Vozio je punom brzinom.Bio je prestravljen,nije smeo da dozvoli da se nesto desi njegovoj princezi

Dok za to vreme….

Posto je saznao da njegovoj cerci treba taransfuzija usao je njenu sobu,ali samo na 5 minuta.Spavala je pod lekovima protiv bola.Celo telo je ilo u posekotinama,ali leva noga najvise
Trcao je hodnicima dok nije nasao direktorku I uciteljicu.

Diego: (iznerviran?-Sta se desilo?

Uciteljica: - Posekla se….Bila je nesreca…Mi…

Directora: - Gospodine Bustamante,dogodila se nesreca.Prozor se razbio I sve je palo na nju

Diego: - Uredu je.Samo zelim da vidim cerku

Nije zavrsio recenicu, kada je video njegovu zenu kako izlazi iz sobe.Potrcao je prema njoj I zagrlio je

Roberta: - Plasim se Diego

Diego: ) – Ne brini,mila.Sve ce biti uredu.Nasa cerka je jaka.

Roberta: - Treba joj transfuzija.Ja sam vec uradila test…

Diego: - Perfektno.Videces da ce posle transfuzije sve biti savrseno.

Doktor im se priblizio,zabrinut

Roberta: (placuci) - ¿I doktore?

Doctor: - Zao mi je gospodjo.Vi ste A+, devojcica je A-

Roberta: (placuci) - ¿A -?Ne poznajem nikog ko ima tu krvnu grupu
(grli Diega,placuci) - ¿Sta cemo da radimo?

Diego: - Ja sam A-

Roberta: (iznenadjena) – Molim

Capitulo 69

Sedeci u cekaonici,u narucju svog oca Roberta je cekala vesti o svojo cerci.
Alma,Mia,Miguel,Lujan,Franco,Martin i Mabel su bili uz njih,dok je Miguelova mama cuvala Nica,Bruna i Camilu.

Teo im se priblizio.Kada je saznao sta se dogodilo njegovoj necaci otisao je na kliniku kako bi se licno pobrinuo za brigu oko nje.

Roberta:Kako je?
Teo:Dali smo joj tranfuziju.Sada je stabilna(smeseci se):i sada je van opasnosti.

Roberta je zagrlila svog zeta i nekoliko suza je palo sa njenog lica.Njen strah je nestao sada kada je znala da se njena princeza spasila.

Teo:Prebacice je u sobu i uskoro cete moci da je vidite.
Roberta:A Diego?
Teo:Malo je slab,ali ce biti dobro.
Roberta:Mogu li da ga vidim?
Teo:Naravno.

Lezao je na krevetu.Bio je malo slab,ali je bio srecan zato sto se njegova cerka spasila.Vrata su se otvorila,videvsi njen lik nasmejao se.
Roberta mu se priblizila i spustila jedan mek poljubac na njegove usne.

Roberta:Kako se osecas bebe?
Diego:Dobro.Videla si je?
Roberta:Jos nisam.Prebacice je u sobu.Ali Teo kaze da je dobro.
Diego(oslabljeno uzdahnu):Da.

Roberta ga nezno zagrli.
Roberta:Spasio si joj zivot.
Diego:Dao bih joj svoj zivot kad bi to bilo potrebno.
Roberta:Znam,zato te volim.
Diego:I ja tebe volim malena.

Za to vreme

Mia:Idem da potrazim kafu,potrebna mi je.Pocices samnom sist?
Lujan:Da,idemo.

Sisle su u kafeteriju i narucile kafu.
Mia:Dobro je da je nasa devojcica van opasnosti.
Lujan:Da,na srecu sve je dobro ispalo.
Mia:Ovaj,Lujan...Ne cini ti se da je prevelika slucajnost...
Lujan:Sto Dani ima istu krvnu grupu kao Diego?Cini mi se da je to prevelika slucajnost.
Mia:Ti mislis da...
Lujan:Ne.Pre nekoliko godina Teo je uradio DNK analizu i bila je negativna.
Mia:To je sve jao cudno.
Lujan:Previse cudno.

Nakon sto im je konobar dostavio narudzbinu,njih dve su se vratile svojim porodicama.

CAPÍTULO 70

Dve nedelje kasnije Dani se potpuno oporavila.Njena noga bila je savrsnea.Opet je sve bilo u redu.Cak je I pricala sa ocem I rekla mu koliko ga voli.

Mia je idalje bila iznervirana, kada je rekla majci za trudnocu ova vise nije spominjala da ce doci.

Roberta je uspela da komunicira sa Clarom I ova je pristala da dodje da vidi unuka
Diego I Roberta su sa druge strane nastavili da rade na dobijanju jos jedne bebe.

Jednog popodneva…

Izasla je iz Lunine kuce I krenula prema svojoj.Samo je bio jedan kvart da predje,ali nije uspela

Jedan sat,dva,tri…pala je noc…A nje jos nije bilo

Lunini roditelji su pretrazivali kvart.Alma,Franco,Martin I Mabel su se vratili sa puta.Tomas I Miguel su zvali sve moguce telefone.Roberta je nekontrolisano plakala.Dok su Niko I Bruno pokusavali da shvate sta se desava. Diego je izasao da trazi Dani,ali svi njegovi pokusaji bili su uzaludni.Kada je dosao kuci,pronasao je njegovu zenu unistenu

Diego: (grleci je) – Dosta malena.Nemoj da places.Kunem ti se da cemo je pronaci

Roberta: - Hocu moju devojcicu,Diego,hocu moju bebu….

Svi su pokusali da se koncentrisu,kada ih je zvono prekinulo

Alejadra y Gerardo sa svojom cerkom su usli u salu

Alejandra: - Diego, Roberta, Luna zeli nesto da vam kaze

Diego: (prilazeci Luni) - ¿Sta se desava?

Luna: - Vec neko veme ima jedan gospodin koji dosadjuje Dani

Roberta: - ¿Sta?Jedan covek?Kakav covek?

Luna: - Ne znam.Ali svaki odmor je dolazio I pokusavao da prica s anjom,a cak kada smo isle na engleski videle smo ga na ulici

Diego: - ¿Kako se zove?

Luna je zatvorila oci,secajuci se tog popodneva kada su ga upoznale

Flashback...

Dani je cekala Lunu,koja je bila kod kioska kada joj se priblizo jedan gospodin

*****: - Zdravo

Dani ga je ignorisala

****: - ¿Znas li da je nevaspitano da ne odgovoris na jedan pozdrav?

Dani: Zdravo

****: - Izgleda da si mnogo stidljiva I ozbiljna.E imam nesto za tebe.(vadi cokoladu iz dzepa)

Dani ga je dekoncentrisana pogledala

****: (daje joj cokoladu) – Uzmi za tebe je

Dani: (nepoverljiva) – Ne hvala.Roditelji su me naucili da ne uzimam stvari od neznanaca

****: - Ako se predstavim hoces li prihvatiti?

Dani: - Mozda

****: (pruzajuci ruku) – Drago mi je gospodjice (laze)Ja sam Pedro Bansaldo

Dani: (smeje se) – Ja sam Daniela Bustamante.Drago mi je,ali ne mogu da uzmem cokoladu moram da idem


Dani se priblizila Luni

Luna: - ¿Ko je taj tip?

Dani: - Ne znam,bolje je da idemo kuci

Obe su usle u Luninu kucu koja je bila iza kioska

Fin del Flashback

Luna: (placuci) – Izvinite,trebalo je da vam kazem ranije,ali je Dnai obecala da ce vam reci I kasnije se dogodila nesreca u skoli i…

Roberta: (grli je) – Ne placi,ljubavi.Nisi ti kriva.

Zvuk Diegovog telefona je sve paralizovao

Diego: - Da?

*****: Zdravo

Diego: - Ko je to?

*****: - To niej bitno sada.Bitno je sta imam.Znas sta imam Diegito?

Diego: - Proklet bio, vrati mi cerku

*****: - Vidi.Ako hoces da je vidis zapisi adresu.I da ti nije palo napamet da zves policiju.Glavu cu joj odrubiti.Ti ces izgubiti,ja nemam sta.

Diego: - Daj mi adresu

*****: Azopardo 565. I zapamti Diego,nema policije ili ces videti cerku,ali u kutiji. (prekinuo je)

Diego je prebledeo.Ruke su mu se znojile,a srce je pretilo da ce da iskoci.

Roberta: - ¿Sta ti je rekao?

Diego: - Hoce da doem da ga vidim,

Roberta: - Idem sa tobom

Diego: - Ne.Ni ne sanjaj.

Roberta: (lplace) – Ta devojcica je moja cerka.Ja sam je 9 meseci nosila unutra.Ja sam je rodila…

Diego: - Uredu

Alma: - Nema sanse.Vi ne idete nikuda,moramo da zovemo policiju

Diego: - Ne.Ne policiju

Mabel: - Sine,to je najbolje.Taj covek moze da vam naudi

Diego: (van sebe) – Slusajte me dobro.Niko nece da zove policiju.Ta devojcica je moja cerka I necu dozvoliti rizik.Taj tip hoce mene, I mene ce dobiti.

Odlucan je izasao na ulicu.A pratila ga je Roberta,hteo je da je uhvati I zatvori,ali imala je pravo:Daniela je bila I njena cerka I imala je pravo da pokusa da je spase
Usli su u auto prema dogovorenom mestu

Tri osobe su ih pratile drugim automobilom